субота, 30. јун 2018.

ОБЈАВА ВЕЧНОСТИ – 112 наставак романа



          Тог јутра небо су пресецали црвенкасти просеви.
          - Биће невреме! – изјави ка5ан и уједе се за усну: море је било мирно, као затегнуто од острва до острва, није било ветра, није се чула грмљавина у даљини.
          - Није то невреме – признаде најзад.
          Облаци су чекали ту његову исправку и на њима се формира неколико слова која су се напрезала да се повежу у речи. Али ишло је тешко, смисао се губио, речи се преламале.


          - Шта је то? – упита Амик зачуђено.
          - Ласерске рекламе на облацима – знао је Прекобарац. – Тако су у Апашкој најављивали представе.
          - И ево тога код нас! – обрадова се MNW.  И ми смо свет.
          Текст на облацима већ је постајао читљив: нека објава, неки доктор и најзад се све разбистри:
    


          - Неки доктор, за опсену – гунђао је Амик.
          – И светитељ - објавитељ – додаде Златана са надом у гласу.
          - Прво мит, па светост, а онда ће ваљда доћи свет – коментарисао је Раде.
          - Како ће доћи свети доктор? – бринуо је MNW. – Бродом, хеликоптером или ће се баш спустити из облака?
          - Кроз „Јужну капију“ – знао је Прекобарац. – Тако смо и ми одлазили и долазили....
          - Али ово је објавитељ – надала се Златана спектаклу и загледала облаке.
          - Ево га! – примети Амик. – Ужурбан, спечен, танушан....
          - Само такви и могу да се провуку кроз светове – примети Раде.



          - Радујте се, драги моји – говорио је задихано, продорним гласом. – Ја, доктор Филена, доносим вам радосну вест! Открио сам оно што су филозофи и алхемичари тражили вековима!
          - Камен мудрости? – упитао је Амик.
          - Како се добија медовина? – заинтересовао се Раде.
          - Добијање злата из... из пластике? – додала је Златана.
          - Формулу среће, 1001 по реду – био је неповерљив Прекобарац.
          - Општу теорију успешног бизниса? – питао је Протеј.
          - Нову апликацију за свеприсутност на друштвеним мрежама – обрадовао се MNW.
          - Супстанцу за стрмоглав у срећу? – згрозио се ка5ан.
          Доктор Филена се попе на ограду угашене фонтане коју нико није ни покушао да поправи.
          - Не, драге моје и драги моји! Ништа од тога! Све ћете то сами наћи или већ имате. Ово је највеће откриће – како достићи вечност. Бити вечан!
          - Ех!!! – чуло се више неповерљивих гласова.
          - Није то било лако! – узбудио се доктор Филена. – Није, јер сам имао многа ограничења. Одмах ћу вам признати: ја нисам биће, ја сам књижевни лик!



Створио ме је неки анонимни романсијар о коме пише Луиђи Пирандело.



Луиђи ме је представио као живахног и животног, али се онда предомислио и одбио да ме преузме међу своје будуће ликове. Увређен, отишао сам код Балзака, да ме удене у Изгубљене илузије“. Зачудо, он није хтео ни да чује.
          - Али Балзак је одавно... – покушао је Амик да му противуречи.
          - Мени, нама, то не смета – ми вечити лако се крећемо кроз векове. Онда сам чуо да је једног од Балзакових ликова, оног песника и бонвивана Лисјена де Рибамреа, позајмио чика Тоша. Ви га знате: Тодор Манојловић. Одем до њега и нађем га у кафани.


          - Престао сам да пишем, дете моје – рекао ми је. – А и оно што напишем, поцепам или не објавим.
          - Али ја нисам обичан лик – рекох. – Ја сам и писац - и извукох ону купусару од рукописа „Филозофија из далека“.
          - Дивно! – обрадова се чика Тоша. – Колико има страна?
          - Има 678 страна.
          - Овако: у свему, па и у књижевности, 90% је ђубре. Осталих 10% је просечно писаније са око 1% добре литературе. Значи, ту можда има 6 – 7 добрих страна.
          - Значи примићете ме као писца а не као ваш лик?
          - Не претеруј, младићу – објасни ми чика Тоша. - Имаш необјављен рукопис, седиш у кафани са мном, ако попијеш један метар ракије доделићу ти титулу боема. Келнер! – позва он. - Момак дотрча, одмери метар на столу и насу десет, или свих двадесет ракијица, поређаних једна до друге...
          Доктор Филена се сетно загледа у даљину.
          - И тако сте постали боем? – покуша Амик да га убрза.
          - Нисам, нажалост – признаде доктор. – Код пете чашице почео сам да певам фусноте из „Филозофије из далека“ а код десете запевао сам завршно поглавље, заједно са напоменама,  и сручио се под сто...
          - Ко нема стални тренинг и кондицију... – разумео га је Раде.
          - Али упорност је моја врлина – наставио је доктор Филена. – Отишао сам код Дубравке Угрешић, она има причу „Позајми ми свога лика“.


          - Хоћеш да будеш мој лик? – зачудила се. – То је очаравајуће. Но, не може. Види какав си! И ти би, такав, да се сексаш са мојим ликовима. Не долазиш у обзир!
          - Па није све у сексу... – покуша Златана да га разуме.
          - Није, али... – настави доктор. – И ја се вратим Луиђију, он ме је први запазио, поменуо и описао, ипак сам његов лик. Вратим се и шта видим:


          - Излазе његове постхумне књиге, изабрана па сабрана издања.... И тада схватим! Јави ми се! Креативна спасилачка објава! Истина!!!
          - Шта то? – била је нестрпљива Златана. – Реците нам...
          - Живот се, госпођо и господо, јавља у разним видовима. Ми, књижевни ликови, често смо животнији од оних који живе, дишу, јуре крпице и ситна задовољства. Ми увек нечем великом тежимо, ми смо истинитији! И зато, ЗАТО, ми смо предодређенији за виши живот! За нас нема смрти! Умреће писац, и његови критичари, посебно они, али створени књижевни лик никада неће умрети! Он је створен за вечност! Да ли су умрли Црвенкапа, Пинокио, капетан Немо, Санчо Панса, Том Сојер, Обломов, Растињак, Воланд?


          - Радујте се, драги моји: они, ја, ви, ми смо – вечни! Уживајте у предности, и у срећи, који су вас задесили! Ви, рођени као књижевни ликови, предодређени сте за вечити живот. А у таквом животу могу да се учине велике дела!
          - Књижевни лик? – трже се Амик и погну главу – његове слутње су се оствариле.
          - Књижевни или не, мени се свиђа оно „лик“ – пристаде MNW.
          - Лик у вечности, није лоше... – прихвати Раде без узбуђења. – Ка5ане, имамо ли довољно пића за ту варијанту?
          - А ја обишао цео свет, чак од Апашике, бежао од трговаца робљем и трговаца органима, а нисам знао да сам вечан – вајкао се Прекобарац.
          - И остаћу увек у овим, најбољим годинама? – бринула је Златана.
          - Да, да.... Вечност.... Претражићу сва ова и остала острва – пристаде ка5ан. - Бићу Колумбо ових простора. Васко де Гама Амика.рс и целог света.


          Протеј и Габаритни су слушали са прозора своје финан-оператив-кооператив компаније.
          - Разрадићемо нову варијанту у плановима: пословање у вечности – одлучи Протеј а Габаритни захвално климу главом, неко је мислио и за њега.
          Амик се замисли: чиме испунити вечност?


Шта је толико вредно да се ради увек? У вечности? У њему је одјекнуло сећање на реченицу римског цара и филозофа Марка Аурелија:"Оно шта урадимо у животу, одзвања у вечности".
Ту више није било избора. Одзвањаћемо, помисли Амик, али чиме?

САДРЖАЈ И АДРЕСЕ СВИХ ПРЕТХОДНИХ НАСТАВАКА

Миливој Анђелковић

недеља, 3. јун 2018.

ИНТЕРНЕТ ПРЕ ИНТЕРНЕТА - 111. наставак романа

            Јутарњи зраци сунца још су се преламали кроз ниске облаке када је Златана усплахирено потражила будне и радознале. А било их је.
          - Открила сам суседно острво, ево га на карти са Интернета!
         

          - Видите, прво @ и Е па тек онда ознака Фејсбука! Кад они неком дају предност то мора да је центар Интернета.
          - На Интернету је све центар – знао је Mister New Wave.
          - То сам и рекла – прихватила је Златана. – И тамо је центар, а близу је.
          - Пловићемо до тамо – сложио се ка5ан. – Хоћу да осећам тврду и сигурну палубу под ногама а не тамо неке виртуелне сфере...
          - Баш је било романтично – уздахнула је Златана, а Mister New Wave је захвално погледао.
          - Набавићу вам сунцобран, исти као ваше драге – љубоморно је промрсио ка5ан.


          - 5ре! – опоменула га је Златана. – Исто није исто кад руке нису праве.
          „Арго“ је увек био спреман за пловидбу и убрзо су били на улазу у острвску луку. Већ са мора видела се велика рекламна табла:


          На обали чекало их је познато лице.
          - Мистер Строги!!! – узвикнули су у глас, као увежбан хор.


          - Ви сте овде! – обрадовао се Амик. – А ја сам се баш питао...
          - Јесте, господо. Ви сте ме извукли из једне мреже да бих се уплео у другу.
          - Али, спасли смо вас из Платонове пећине.
          - Спасли? Нисам више сигуран. Кад се само сетим...


- Тамо сам био у позицији Сократа у Аристофановом комаду, а овде сам кустос непризнатог музеја.
          - Зашто – непризнатог?
          - Јер све Ново мисли да свет почиње од њега. Тако и Интернет – ни не помишља да је само технолошки додатак на оно што миленијума постоји. Видећете и сами у музеју.
          Ушли су у зграду изнад чијег улаза је писало:

          МУЗЕЈ ИНТЕРНЕТА ПРЕ ИНТЕРНЕТА

          Строги се накашља:
          - Даме и господо! Драги моји! Наука драматично касни! Оно што је реч и књижевност открила још пре 3 миленијума,то електроника открива данас. Ево овако: прво је била Божја реч. Знате оно: И рече Бог: нека буде светлост, небо, вода, копно, биљке...
          - И на крају човек, па жена! – допуни га Mister New Wave, да покаже да зна.
          - Тако је, али је тада већ био уморан. А све те изговорене Божје речи су остале у простору, носиле су у себи енергију и шириле се, уплитале и умрежавале. А шта речи могу да створе? Текстове! А од тих текстова настала је Мрежа Универзума.


          - Када су ти текстови најзад записани, пре 2 миленијума, видело се да су разноврсни, разностилски, пророчки и опомињући, као да су  скинути са Интернета на који тада нико није ни помишљао.



          - „Песма над песмама“ – убаци Златана. – Како је то лепо – љубав пре љубави!
          - Узвишено и поетско пре телесног – допуни је Мистер Строги. – Али човек је оклевао, мудровао и ратовао, наука је много каснила и мрежа речи је вековима дрхтала и тресла се, ширила у разним правцима тражећи чвршће упориште и везу са човеком.


- За то време су настале разне књиге: венци прича и поема, приповести, романи и хронике које се надовезују, преплићу, укрштају и даље рачвају као да су написане хипертекстом, за који се још није знало: Приче из 1001 ноћи, Декамерон, Кантенберијске приче, Дон Кихот, романи Џон Дос Пасоса и Бориса Пилњака, Уликс, Хазарски речник, а посебно Борхесова Вавилонска библиотека и Пешчана књига и Кортасарове Школице.


У тим књигама није директно пронађен Интернет и рачунар, то је препуштено спорој науци,  али су коришћене карактеристике Велике Мреже и основни принцип рада рачунара да се може рећи да су их они »измислили».
          - Јер, шта је суштина написаног текста? Да ли отисак који он оставља, врста слова или фонт  којим је написан, или смисао и значења која он доноси? Апостол Павле каже: Има на свијету Бог зна колико различнијех гласова (и текстова, додао бих), али ниједан није без значења (I Кор. 14, 10).
          - Тако се текст окренуо својим суштинама док се спора наука приближавала открићу електрона па елетронике!
          Ево, ово су први БЛОГОВИ или боље ЕДИЈИ створени још у 18. веку у роману Лоренса Стерна:









- Ово је ПРВИ ИНТЕРНЕТ Николе Тесле: СВЕТСКИ СИСТЕМ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ - визија Интернета – 90 година пре Интернета



          Видите и прве СЕЛФИЈЕ пре Интернета из 15. и 17. века







А ово су интернет радови пре Интернета: Пол Гоген: Ко смо, одакле смо, куда идемо? Имамо ли одговор?  Још увек немамо...


Аполинер...


... и, наравно Шејка чије терасе и просторе данас имитира Виндоуз. Његови описи складишта и ђубришта, које је насликао 30 година пре интернета, могу да се узму као дефиниција електронске садашњости:







Потом Мирољуб Тодоровић и сигнализам



Пикасо, такође



          - А ово је највећа интернет-клетва написана 50 година пре Интернета.


          - Страшно! – огласила се Златана. – Фотка коју нико неће да види!
- Онда је наука – настави Строги, коначно достигла књижевност и сликарство и ево ПРВЕ СЛИКЕ НА МРЕЖИ




ПРВА СЛИКА НА ФОРУМИМА У ОТВОРЕНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ са руског сателита



          - А ово су две реченице које свакако треба имати на уму ако радите са сликама – упутио их је Мистер Строги.
         


          - Види ти ово – примети Амик са завишћу у гласу. – Наш Раде је ушао у историју!
          - Знао сам ја да ме има негде! – обрадова се Раде.
          - Е, ово ћемо да прославимо – обећа Mister New Wave. – Када је мој ментор тако познат, то је велики плус и за мене.
          Златана је чачкала по свом мобилном:
-         Недостаје најлепша слика на мрежи – примети она. Ова:



-         Динамична је – признаде Мистер Строги. – Али такве се појављују чешће.
-         Послаћу вам фотку Амика.рс – предложио је Амик.
-         Нећу бити овде – објавио је Мистер Строги. – Позван сам у Сингидунум, бићу виши кустос Првог Бијенала у Сингидунуму.
-         Пређите код нас – позвао га је Раде, још занет собом који је, ето, и у музеју.
-         Имате галерију?
-         Једну. Електронску. Али светску – обавестио га је Амик.
-         Да, то је сада општа тенденција – резигнирано ће Мистер Строги. – Све је светски, а треба да буде уметнички.
      И тако су се растали уз много поздрава и комплимената. Док су испловљавали из луке, Мистер Строги им је неуморно махао...
       Амик је био веома задовољан собом :
       - Уздржао сам се да приметим да поставци недостаје оригинална "Платонова пећина".
        - И "Вила мистерија" из Помпеје - додао је Раде.
        - И ти си успео да се уздржиш да не кажеш?! - изненадио се Амик.
        - Једва - признао је Раде. - Видео сам да ти гризеш усне, па сам и ја укротио себе.
         - Да, да - видео си себе на оном тексту о визуелном роману. 
         - А то значи да је поставка врло темељита, па ситне омашке нису битне.
         - Данас је значајан дан - промрмљао је Амик. - Раде овдашњи је постао важнији од Платона...
          Раде се направио да то није чуо, зурио је у даљину где су се ломили таласи и мрвило време да направи места и за њих.

Миливој Анђелковић

субота, 19. мај 2018.

Садржај и адресе НАСТАВАКА "Насељавања Виз@нтије" - романа на 1002. екрана

Да се ви, и ја, лакше снађемо шта је и где је шта:

НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ - интерактивни електронски роман на 1002 екран@ - то је

1. Комуникативан текст у електронском Re-Activ окружењу;
2. Интерактивност са визуелним која руши аутоматизам познатог – виђеног – сазнатог;

3. Стварање надтекстуалне структуре екрана која превазилази фабулативно-комуникациони канал и ствара нову реалност другачијих значења.


Садржај и адресе   С В И Х   НАСТАВАКА "Насељавања Виз@нтије" - романа на 1002 екрана

АВАТАРИ НАШИХ ДАНА – 109. наставак романа

АКО ХОЋЕШ ДАПОСТОЈИ... – 108. наставак романа

ИЗАЗОВ НЕИЗВЕСНОГ – 107.наставак романа

ЧУДА СУ НЕМИНОВНОСТ – 106.наставак романа

АГЕНЦИЈА„БРИГОНОСАЦ“ - 105. наставак романа

ВЕЧНОСТ или ВИРТУЕЛНОСТ -104. наставак романа


ОД 76. НАСТАВКА ДО 103.






·                         ПРВО СЛОВО ВЕЛИКОГ КОДЕКСА - 76 наставак романа и КОМЕНТАРИ      
                 































55. наставак - Потрага за аутором „НАСЕЉАВАЊА ВИЗ@НТИЈЕ“ 

54. наставак - Шушумига и Burning Bush (54. наставак визуелног романа)


53. наставак - Прво је умро Бог, па Маркс, а ни FREE се не осећа добро... (53. наставак визуелног романа)


52. наставак - Нови Орфеј и песме 21. века, али у прози


ИЗАШЛА КЊИГА "НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ"!!! - Изаберите је, или друге три књиге, или пут кроз електронске наставке књиге



51. наставак - Три товара блага до сиромашног Хага 



50. наставак - Фул у боји наше судбине 





Трагање за ватром - Изложба ВизеЛинки Калибар 3 - 47. наставак романа





Apsint на тераси “La Rotonde” – М. А. (44. наставак визуелног романа)



ПУТ КРОЗ ПРАИСТОРИЈУ И ПРАВАЦ ЗА 21. ВЕК

АУТОР НАСТАВАКА 37, 40. и 43. је СТЕВАН ШАРЧЕВИЋ


... јер су 33. и 34. наставак већ објављени као Његово Величанство Издавач и Излет у Блајбингер...)

Учитељи и богови (32. наставак – II део)

Комп- Држава Три Краља (31. наставак)


LAV у Фенси граду(30. наставак)

 

ПРВИ НАСТАВАК ЈЕ ОВДЕ



После тога,на крају сваког наставка имате ЛИНК за следећи наставак

ОБЈАВА ВЕЧНОСТИ – 112 наставак романа

          Тог јутра небо су пресецали црвенкасти просеви.           - Биће невреме! – изјави ка5ан и уједе се за усну: море је било ...