Тог јутра Златана је узбуђено шеткала по граду, пењала се на бедеме и
враћала на трг. Сваки час је погледала у небо. Чинило јој се другачије:
нестварно лепо, и прозрачно, чак до далеких звезда. Отишла је до „Арга“
укотвљеног у луци и са ка5анског моста осматрала прозрачни бескрај изнад себе,
Амика.рс, реке-мора... Било је исто, обично, али као насликано и чудесно.
- Да им кажемо – одлучио
је ка5ан и они се упутише у кафић „Код Јужне капије“.
Амик, Раде, MNW и
Прекобарац су управо уцртавали бела поља непознатог на велику мапу Архипелага
Амика.
- Много белина! – жалио
се Амик.
- Све сами изазови –
убаци MNW. – Ко зна шта ћемо све наћи!
- А са друге стране
Амика.рс – упита Прекобарац.
- Тамо нисмо ни
гвирнули! – подсети их Раде.
- Изшли смо ми –
изненади их Златана. – Још пре десетак дана. Ево цртежа о том путовању.
-
И?
-
И?
-
И? – знатижељно се зачу неколико гласова.
-
Острва. Али необична – наговести Златана. – Некако
искошена...
-
Као у огледалу – додаде ка5ан.
-
Распоред, облици и величине су као ова пред вама,
само окренута за 180 степени.
Амик га зачуђено погледа.
-
Све исто, само одсликано.... То значи да смо ми, да
је Амика.рс, у центру...
-
Да, у центру света! – потврди ка5ан.
- Како је то дивно! – обрадова се Златана. –
Па кад за то сазнају новинари, филмски и ТВ сниматељи, продуценти! Сви ће
појурити овамо!
- Али та друга страна има једну ману – настави
ка5ан.
- Или предност! – изјави Златана. – Ево, ово
сам тамо снимила. Вече, рана ноћ на острву!
И она стави фотку на сто.
- Лепа фотка! – похвалио је MNW. – Имају ли сплавове и ноћни провод?
- Аух! – збуни се Амик. – Мораћу да набавим
наочаре. Почео сам да видим дупло.
- Добро ти видиш – упита га Раде. – Да, то су
два месеца. Велики и мали.
- Које је то острво? – упита Прекобарац.
- Како се зове? – настави Амик.
Ка5ан се наже над мапу и уписа
-
Шта је то? – упита Прекобарац. – Коте положаја
острва?
-
Име. Сазнао сам га захваљујући Златани – одговори
ка5ан. – Реци им, драга.
-
Јуче – поче Златана – и јутрос, читам роман оног
Јапанца, Муракамија...
-
Али острво? – нестрпљиво ће Прекобарац.
-
... о две девојке које раде целе седмице и само
суботом се мазе или траже мушкарце... – причала је Златана.
-
А острво? – упита Раде.
-
... и о младићу који је љубавник десет година старије
удате жене – наставила је Златана не збуњујући се – који се налазе једном
недељно...
-
Не, у граду. И она, док причају о свему и свачему,
мази његове тестисе да поново изазове ерекцију...
-
Поучно! – признаде MNW. – Ипак, шта би са острвом?
-
... и забрањује му да има односе са другим женама и
по броју постигнутих ерекција сазнаје да ли јој је био веран. Младић је пита:
-
А како ћу ја знати да ти имаш односе само са мном и
мужем?
-
Знаћеш ако верујеш у то – одговара му она. – Твоја
вера постаће знање а бићеш срећан, као што сам ја срећна са тобом.
-
Види ти ту мудрост! – задиви се MNW.
-
Вера у нешто је испуњење жеља – покушао је Амик да
објасни.
-
А испуњење жеља доноси срећу – завршио је Раде.
-
Тако је – потврдио је Прекобарац. – Видео сам то у
Апашики. Верују да живе у најбољој земљи на свету и да су срећни па туђој
несрећи тамбурају по глави.
-
Да и они буду срећни? – упита Златана.
-
Кад престану ракете и бомбе сви преживели су срећни –
процеди Амик.
-
До нове генерације ракета и бомби – допуни га Раде.
-
А ми се овде троумимо: јесмо, нисмо, можда јесмо –
можда нисмо – објасни MNW.
-
... а жалосно је да се сав њихов лични и сексуални
живот догађа једном седмично јер остало време раде, раде и раде...
-
Добро, у роману. А острво? – био је нестрпљив
Прекобарац.
-
А онда једна од њих погледала у небо и видела да је
другачије јер има ДВА МЕСЕЦА. Мали Месец и велики Месец, један до другог. То
види и друга девојка, и сви, и нико се не узбуђује јер су осећали да је тај
њихов свет, наизглед исти, ипак мало другачији.
- Молим? – упита Амик.
- Тада сам се ја сетила своје фотке. И схватила да сам те вечери, на том острву, снимила реалност тог
романа. Снимила сам оно што ликови у том роману виде – ДВА МЕСЕЦА.
- Аух! – одазва се Раде.
- Ушла си у роман? – упита MNW.
- Не, закорачила сам на острво. Оно. Сећаш се,
сами се рекао, са лепим ноћним проводом.
- Ипак, у роман? – поновио је MNW, неспреман за такав салто мортале у размишању.
- Који се зове „1Q84“ и има свог аутора – уваци ка5ан. – Зато знам име
тог острва.
- И вратили сте се на „Арго“, па на
Амика.рс... – настави Раде.
- Који су такође у неком.... неком... – није
се усудио да заврши Амик.
- Роману? – потихо заврши реченицу MNW. – Али то није могуће...
Дочека га намрштено ћутање, једино је Златана
са надом гледала у њега.
-
И шта то значи за нашу будућност? – потихо упита.
-
Ипак, центар света! – ободри га Златана.
-
Неког света... Али каквог? – ширио је забринутост
Амик.
-
И сви они новинари, сниматељи и продуценти! Па фотке: MNW у ЦЕНТРУ СВЕТА!
-
Да, и мени се то више свиђа – признаде Златана. - И? Шта ћемо да радимо? – упита она.
-
То је онда једноставно! – обрадова се MNW. – Фотка је само нека тамо фотка, А ово је наш живот.
У центру света. Твоја вера постаће знање а бићеш срећна. У то треба веровати, У
ЦЕНТАР СВЕТА!
СВЕ НАСТАВКЕ РОМАНА - АДРЕСЕ - ОД 109. ДО 1. (или од 1. до 109) можете наћи О В Д Е
СВЕ НАСТАВКЕ РОМАНА - АДРЕСЕ - ОД 109. ДО 1. (или од 1. до 109) можете наћи О В Д Е
Миливој
Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар