среда, 16. мај 2018.

МИСТЕРИЈА ИСКОШЕНОГ ОСТРВА – 110. наставак романа


              Тог јутра Златана је узбуђено шеткала по граду, пењала се на бедеме и враћала на трг. Сваки час је погледала у небо. Чинило јој се другачије: нестварно лепо, и прозрачно, чак до далеких звезда. Отишла је до „Арга“ укотвљеног у луци и са ка5анског моста осматрала прозрачни бескрај изнад себе, Амика.рс, реке-мора... Било је исто, обично, али као насликано и чудесно.


          - Да им кажемо – одлучио је ка5ан и они се упутише у кафић „Код Јужне капије“.
          Амик, Раде, MNW и Прекобарац су управо уцртавали бела поља непознатог на велику мапу Архипелага Амика.


          - Много белина! – жалио се Амик.
          - Све сами изазови – убаци MNW. – Ко зна шта ћемо све наћи!
          - А са друге стране Амика.рс – упита Прекобарац.
          - Тамо нисмо ни гвирнули! – подсети их Раде.
          - Изшли смо ми – изненади их Златана. – Још пре десетак дана. Ево цртежа о том путовању.


-         И?
-         И?
-         И? – знатижељно се зачу неколико гласова.
-         Острва. Али необична – наговести Златана. – Некако искошена...
-         Као у огледалу – додаде ка5ан.


-         Распоред, облици и величине су као ова пред вама, само окренута за 180 степени.
Амик га зачуђено погледа.
-         Све исто, само одсликано.... То значи да смо ми, да је Амика.рс, у центру...
-         Да, у центру света! – потврди ка5ан.


- Како је то дивно! – обрадова се Златана. – Па кад за то сазнају новинари, филмски и ТВ сниматељи, продуценти! Сви ће појурити овамо!
- Али та друга страна има једну ману – настави ка5ан.
- Или предност! – изјави Златана. – Ево, ово сам тамо снимила. Вече, рана ноћ на острву!
И она стави фотку на сто.


- Лепа фотка! – похвалио је MNW. – Имају ли сплавове и ноћни провод?
- Аух! – збуни се Амик. – Мораћу да набавим наочаре. Почео сам да видим дупло.
- Добро ти видиш – упита га Раде. – Да, то су два месеца. Велики и мали.
- Које је то острво? – упита Прекобарац.
- Како се зове? – настави Амик.
Ка5ан се наже над мапу и уписа


-         Шта је то? – упита Прекобарац. – Коте положаја острва?
-         Име. Сазнао сам га захваљујући Златани – одговори ка5ан. – Реци им, драга.
-         Јуче – поче Златана – и јутрос, читам роман оног Јапанца, Муракамија...
-         Али острво? – нестрпљиво ће Прекобарац.
-         ... о две девојке које раде целе седмице и само суботом се мазе или траже мушкарце... – причала је Златана.
-         А острво? – упита Раде.
-         ... и о младићу који је љубавник десет година старије удате жене – наставила је Златана не збуњујући се – који се налазе једном недељно...
           -         На острву? – упита Амик.
-         Не, у граду. И она, док причају о свему и свачему, мази његове тестисе да поново изазове ерекцију...
-         Поучно! – признаде MNW. – Ипак, шта би са острвом?
-         ... и забрањује му да има односе са другим женама и по броју постигнутих ерекција сазнаје да ли јој је био веран. Младић је пита:
-         А како ћу ја знати да ти имаш односе само са мном и мужем?
-         Знаћеш ако верујеш у то – одговара му она. – Твоја вера постаће знање а бићеш срећан, као што сам ја срећна са тобом.





-         Види ти ту мудрост! – задиви се MNW.
-         Вера у нешто је испуњење жеља – покушао је Амик да објасни.
-         А испуњење жеља доноси срећу – завршио је Раде.
-         Тако је – потврдио је Прекобарац. – Видео сам то у Апашики. Верују да живе у најбољој земљи на свету и да су срећни па туђој несрећи тамбурају по глави.
-         Да и они буду срећни? – упита Златана.
-         Кад престану ракете и бомбе сви преживели су срећни – процеди Амик.
        


-         До нове генерације ракета и бомби – допуни га Раде.
-         А ми се овде троумимо: јесмо, нисмо, можда јесмо – можда нисмо – објасни MNW.
-         ... а жалосно је да се сав њихов лични и сексуални живот догађа једном седмично јер остало време раде, раде и раде...
-         Добро, у роману. А острво? – био је нестрпљив Прекобарац.
-         А онда једна од њих погледала у небо и видела да је другачије јер има ДВА МЕСЕЦА. Мали Месец и велики Месец, један до другог. То види и друга девојка, и сви, и нико се не узбуђује јер су осећали да је тај њихов свет, наизглед исти, ипак мало другачији.


          - Молим? – упита Амик.
          - Тада сам се ја сетила своје фотке. И схватила да сам те вечери, на том острву, снимила реалност тог романа. Снимила сам оно што ликови у том роману виде – ДВА МЕСЕЦА.



- Аух! – одазва се Раде.
- Ушла си у роман? – упита MNW.
- Не, закорачила сам на острво. Оно. Сећаш се, сами се рекао, са лепим ноћним проводом.
- Ипак, у роман? – поновио је MNW, неспреман за такав салто мортале у размишању.
- Који се зове „1Q84“ и има свог аутора – уваци ка5ан. – Зато знам име тог острва.
- И вратили сте се на „Арго“, па на Амика.рс... – настави Раде.
- Који су такође у неком.... неком... – није се усудио да заврши Амик.
- Роману? – потихо заврши реченицу MNW. – Али то није могуће...
Дочека га намрштено ћутање, једино је Златана са надом гледала у њега.
-         И шта то значи за нашу будућност? – потихо упита.
-         Ипак, центар света! – ободри га Златана.
-         Неког света... Али каквог? – ширио је забринутост Амик.
-         И сви они новинари, сниматељи и продуценти! Па фотке: MNW  у ЦЕНТРУ СВЕТА!


-         Да, и мени се то више свиђа – признаде Златана.  - И? Шта ћемо да радимо? – упита она.
-         То је онда једноставно! – обрадова се MNW. – Фотка је само нека тамо фотка, А ово је наш живот. У центру света. Твоја вера постаће знање а бићеш срећна. У то треба веровати, У ЦЕНТАР СВЕТА!

СВЕ НАСТАВКЕ РОМАНА - АДРЕСЕ - ОД 109. ДО 1. (или од 1. до 109) можете наћи О В Д Е

                   Миливој Анђелковић
               www.amika.rs



Нема коментара:

Постави коментар

ОБЈАВА ВЕЧНОСТИ – 112 наставак романа

          Тог јутра небо су пресецали црвенкасти просеви.           - Биће невреме! – изјави ка5ан и уједе се за усну: море је било ...